Online komentari novi izazov za medije

Jun 20

Online komentari novi izazov za medije

Medijske i online zajednice na zapadnom Balkanu već godinama vode debatu o komentarima na internet portalima medija. Rasprave su se naročito zaoštrile zbog popularnosti i posećenosti medija na internetu, koji “žive” u konvergentnom miksu sa društvenim mrežama, blogovima i drugim platforama za deljenje sadržaja korisnika (user-generated content). Potencijal komentara na tekstove onlajn medija da omoguće diskusiju i dvosmernu komunikaciju medija i publike nažalost nije opravdao očekivanja, upravo zbog čestog pretvaranja komentara u “bojna polja” mržnje i širenja netrpeljivosti.

Odgovorni mediji vode računa o komentarima na tekstove pomoću pravila komentarisanja i moderacije, odnosno upravljanja pristiglim komentarima čitalaca. Svaki online medij prema svojim potrebama, resursima i mogućnostima treba da odluči koji mu način moderacije najviše odgovara – da li će odlučiti da kontroliše sve komentare pre objavljivanja (premoderacija) ili će brisati samo neprimerene komentare nakon prijave (postmoderacija).

Dešava se da očekivanja čitalaca od onlajn komentara, čija je suština da omogući da se i njihovo mišljenje čuje, često nisu ispunjena upravo zbog osećaja da se nad njima vrši neka vrsta kontrole, jer moderatori na kraju odlučuju čiji će komentar biti objavljen. S druge strane, novinari trpe pritisak javnog mnjenja, a profesionalni standardi u velikoj meri variraju. Kako bi se postigao konsenzus obe strane (čitalaca i medija) u vezi sa objavljivanjem komentara na informativnim portalima, neophodno je razmotriti više mogućnosti, jer za sada ne postoji jedinstveno rešenje. Prvenstveno, treba napraviti razliku između premoderacije i postmoderacije komentara čitalaca.

Premoderacijom komentara mediji postaju odgovorni za sadržaj svakog komentara čitalaca koji objave, što je izuzetno problematično imajući u vidu koliko komentara najposećeniji sajtovi medija objave u toku dana. Drugi negativan aspekt premoderacije jeste prethodna cenzura sadržaja korisnika, koji mogu biti demotivisani da učestvuju u debati. Takođe, prihvatanje pravne odgovornosti za sadržaj korisnika svakako nije sigurna staza kojom bi mediji želeli da idu. Kad se sve to uzme u obzir, da li bi postmoderacija pomogla kvalitetnijoj komunikaciji u komentarima?

Ono na čemu se postmoderacija zasniva su upravo odredbe Direktive Evropske unije o elektronskoj trgovini 2000/31/EC, koja je sastavni deo nacionalnog prava svih država članica EU, ali i zemalja koje su u procesu pristupanja, kao što je Crna Gora, gde su njene odredbe inkorporirane u Zakon o elektronskoj trgovini. Postmoderacija, tj. objavljivanje svih komentara odmah po njihovom postavljanju, jeste alternativa koja zahteva manje resurse, a može da ponudi veće mogućnosti za izražavanje čitalaca. Medij može da snosi odgovornost tek ako nije uklonio komentare koje su korisnici prijavili jer nisu u skladu sa pravilima komentarisanja ili zakonskim okvirom. U skladu sa tim, neophodno je da mediji razviju jasne i precizne procedure za prijavljivanje sadržaja koje će im omogućiti da brzo i jednostavno uklanjaju komentare koji ne doprinose debati i kojima se opcija komentarisanja zloupotrebljava.

Iako je presuda Evropskog suda za ljudska prava Delfi protiv Estonije postmoderaciji zadala ozbiljan udarac, treba imati u vidu da je to ipak specifičan slučaj i da ne bi trebalo donositi zaključke samo na osnovu jedne presude. Praksa tog suda u drugim slučajevima u vezi sa internet komentarima, kao što su MTE i Index.hu protiv Mađarske i Pil protiv Švedske, ukazuje da se portalima ne može nametati odgovornost za komentare čitalaca ukoliko su postupali u skladu sa zakonom, tj. uklanjali problematične komentare po prijavi.

Da bi postmoderacija bila efkasnija i u skladu sa propisima koji uređuju objavljivanje sadržaja, neophodno je razmotriti dodatne korake. Trebalo bi pružiti šansu i članovima onlajn zajednice da se uključe u regulisanje komentara. Za nezakonit i neprimeren sadržaj bi trebalo razviti procedure za uklanjanje sadržaja po prijavi zainteresovanih lica. U skladu sa tim u okviru pravila komentarisanja na samom sajtu treba da postoje jasne smernice na koji način i kada će komentari biti uklonjeni po prijavi.

Međutim, bez obzira za koji model moderacije se odlučite treba imati u vidu sve obaveze koje moderacija nosi sa sobom. Kako bi se bolje razumeli osnovni principi premoderacije i postmoderacije, pogledajte vodič SHARE Fondacije Dobre prakse i regulatorni modeli za odgovorno objavljivanje onlajn komentara, kao i Pripučnik za prilagođavanje pravila potrebama online medija, Saveta za štampu Srbije. Nadamo se da ovi modelii mogu da posluže kao osnova za izbor moderacije i izradu pravila komentarisanja, koji se mogu dalje prilagođavati i razraditi prema potrebama samih medija.

Nevena Krivokapić
Koordinator za onlajn medije i slobodu izražavanja
SHARE Fondacija